ТРЕН

15 јун ТРЕН

У загрљају време је бескрајно
Јеси ли осетила: и ток мисли је стао…
Свако је доби бескрај
а само је себе дао…
Шта бисмо још могли пожелети
до трен без краја –
тек зрно песка
на обали свепостојања?

Где отићи
у овој потпуности
са јединог места
на коме желим Бити?

Отварамо капије
за још једну промају…
За још један
слободан пад –

у себе.

*
Петар Шумски
(Ружа срца, 2012)