Стани!

Стани!

Пре но што ступиш на позорницу дана
пренута из царства снова –
Стани!
пред реком времена која чека
да је пређеш – до нове обале сна…
10 минута твог времена
на почетку сваког дана
снена, тек пробуђена
поклони – Тишини.

Зашто?

За 47 година пловидбе реком живота
бољи чамац за прелазак реке времена
нисам пронашао од свакодневног
пуштања корења у Тишину Бића,
у мир онога што Јесам:
изван, пре и после времена…

Обале су се мењале…
Река времена је протицала и протиче…
Чамац остаје исти:
у матици времена
у току без почетка и краја
у сталној промени –
само суштина онога што Јесам
суштина онога што Јеси
– остаје иста:
Непокретност у промени.
Вечност.
Тишина.
Ја –
– Ти.

*

Петар Шумски

Подели
No Comments

Post A Comment

error: Content is protected !!