Поглед

15 јун Поглед

ПОГЛЕД…

Погледом додирујем Бескрај
и кажем му мишљу: «Ти си – Бескрај…»
Бескрај ми узвраћа мишљу:
«Ја сам твој Дом»
Није било никог другог да му то каже…
Није било никог другог да ми то каже…
Да није мене – ко би му рекао
колико је велик?
Да није њега – ко би ми рекао
колико сам мали?

А опет,
у мој поглед стане све То –
бескрајно, видљиво,
и још много више бескрајног, невидљивог…
и све То ме додирује, прожима,
садржи и обухвата
у сваком трену мог постојања…
Све То – у мени је –
као и свугде…

Да ли је Бескрај заиста толико велик?
И да ли сам ја заиста толико мали?

*
…И ЈОШ ЈЕДАН

Поглед на ноћно небо
отвара кодове сећања
времена неког давног
времена пре времена
раздвајања мене звезда…

У очима пуним сјаја
старо се јединство успоставља
погледом грлим и љубим
све сестре и браћу Све-мира!

*

Петар Шумски
(Антикварница срца, 2009)