Одлазак

04 јун Одлазак

Овде све умире полако
једино изречене увреде
настављају да живе заувек.
Путеви се у даљини
сужавају и проређују
моћи своде на усахле заметке
мало шта започиње
и ништа не завршава
руке остају празне
и престоли упражњени
– за кога краља,
за коју краљицу? –
из кошница је нектар источен
наде усађене у родно тло
вену не дочекавши кишу.
. . .
Најзад све изгуби
првобитни облик:
ноћ нађе потомке у води
светлост истисну модрину.
Заронивши у пећину
од хиљаду гласова
проналазиш само тишину:
коначну
и тако је изговараш…

*

Петар Шумски
Пламен тишине (2006)

Golija 01