04 јун Можда
Можда потонем
сањајући сан
од кога се не оздрављује.
Можда ме експлозија јутра
затекне у бунилу
дубоког самозаборава…
Можда ме разнесу речи
неког кормилара света
са срцем на доживотном одсуству…
Можда ме пепео надања
упије у себе
као свету воду…
Можда ме ватра
прихвати у коначној нагости
као брата…
Можда ме воде опколе
као последње острво
на чијим обалама стоји Човек
а не питање –
без одговора.
*
Петар Шумски
Пламен тишине (2006)
No Comments