14 јун ЉУБАВ, СТРАХ И НИШТА
Желиш ли заувек да живиш у нади
да је вечна љубав могућа…?
Или си спремна да осетиш сласт
сусрета и бол растанка?
У Љубави која је живот
нема никаквих гаранција:
дајеш јер имаш
и одлазиш празног чанка
без чекања и надања.
За тебе данас, нема пиринча…
Добила си – јер си дала
и то је Љубави доста.
Ако тражиш захвалност
ниси више од просјака.
Оном који воли
и оном који даје
захвалност није потребна.
Она је потребна теби –
она је израз твог давања.
Љубав је тиха вода
– не маше заставом давања –
нежни цвет тренутка
прихватања и допуштања.
Скромна и повучена
од истицања и надметања
оставља те празних руку
срца пуног дарова…
Себи самој – Љубав је довољна.
Да се изрази и да –
то је њена потреба.
Празнећи своје ризнице
проширујеш их да приме
дарове нове
и богатство увећаваш своје…
Можда ме воли?
Можда ме мрзи?
Можда не осећа ништа…?
Шта ми говори ова тишина?
Тишина је само тишина.
Све друго је опсена ума.
Све друго је страх и –
ништа.
*
Петар Шумски
No Comments