Лаж

04 јун Лаж

Једна велика Лаж
потписује се мојим именом
хвали мојим постигнућима
маше мојим талентима
присваја све Божје дарове
твредећи да су њени…
Једна велика Лаж
смеје се мојим осмехом
користи моје лице
одобрава и пориче
суди и пресуђује
говори мојим гласом
користи моје руке:
рукује се и тапше…
Једне велика Лаж
присваја све моје поседе
и све који нису моји
машући њима пред другима,
велича се и горди
тражећи аплауз и награду:
«Како сам велика!» каже она.
И јесте: Једна Велика Лаж.
Гоји се од сваке похвале
сваког осмеха и аплауза,
а суши и вене без њих…
Да би живела –
потребни су јој други:
само на позорници она опстаје
јер то смисао њеном постојању даје.
Када не би било других,
не би било ни ње:
Коме би се представљала?
Кога собом лагала?
Ничим се храни то Велико Ништа –
мехур испразности, страха и таштине…

Једна велика Лаж
живи мојим животом
и све чешће сузе бола
на очи истерује.
Сузе су стварније од ње,
од свега чиме маше
и што тврди да јесте:
сузе припадају Души
коју трн Лажи
све више боли и гуши…
Плачи Душо моја
и исплачи лаж…
Истрпи бол још мало…
Нека оде све што ниси Ти:
А што преостане – добро остало!
Запеваћеш ти.
И певаћемо ми.

Једна велика Лаж
Дрхти у углу… и чека.

*