КОРЕЊЕ

15 јун КОРЕЊЕ

Мики Антићу и мени

Познавао сам човека
загледаног у корење…
Сав земљан је постао –
земљан је био
и земљан остао.
Да је гледао у крошње –
већ би озеленео.
Да је гледао у птице –
већ би одлетео.
Постао је оно
у шта је гледао…

Не веруј гласу који те је
засадио и закопао.
Веруј у незамисливо!
О, да!
Корењем се лети
корењем се хода…
Немој да те спречи
страх од неба
и великих вода…

Исади се, корен по корен.
Веруј да за ход
и лет си створен
и крени, неважно куда:
ходањем се стиже
и летењем – свуда!

Мајка ти је дала корен.
Земља те је отхранила.
За летење ти си створен
небо ће ти дати крила…
Искорени се, корен, по корен…
Роди се за оно за шта си створен:
Олистај и махни крошњом, јако, верно
без сумње отреси слојеве праха
и видећеш пространство неизмерно
што се шири иза границе страха…
Јер то нам корен
у земљи држи…
То нам смањује Свет.
Ако будемо од страха бржи
све што остаје је
ход и лет.

*

Петар Шумски
Ружа срца (2012)