04 јун Јутро
Безвучност простора постаје опипљива
Одјек тишине успављује кућу
Тишина је праелемент
из кога је све настало
све настаје
и све нестаје…
Тишина смирује трзаје мисли
Тишина зиба колевку дана
Тишина зацељује ломове душе
Тишина призива сећања
Тишина призива нежности и радости
Тишина призива гласове који ће доћи…
Тишина ме гледа беспрекорно
У тишини се огледам какав јесам:
Тишина је огледало моје душе.
Тишина је изобиље настало из празнине
Тишина је њен глас –
а ова кућа је Храм Тишине
који сабира и порађа
безбројне светове…
У тишину ћу поново ући
кроз тишину проћи
из тишине изићи
миран и чист
још једном.
*
Петар Шумски
Пламен тишине (2006)
No Comments