ЈЕДАН ПЛАМЕН

15 јун ЈЕДАН ПЛАМЕН

Питаш: Да ли те волим?
Не знам. Не више…
Толико си ми блиска
да моје тело твојим дахом дише
и не знам где завршаваш ти
а где почињем ја …

Повредиш ли се – мене боли
и не знам да ли је то
мој или твој бол,
моја или твоја рана…

Осмехнеш ли се,
твој је осмех на мом лицу
као одсјај светла на латици цвета
и блистави зрак ухваћен у капљицу…
Твој корак је – мој корак.
Мој корак тебе носи
и уздиже…
И не знам ко ове стихове пише:
ти или ја?
Не више…

Два тела, две воље, два даха
као једно – у овом се телу крећу.
Толико си ми блиска
да се више не сећам времена
када нисмо били ми-ти-ја …
а одвојеност и хладноћа
кад бес и бол се јаве
само су сенка јединства,
сенка љубави праве…

Као када неко,
погрешном мишљу вођен,
да откине део себе хоће:
не схватајући да је то
његова сопствена рука
нога, глава…
Нога каже руци:
“Не кидај ме, не одвајај, боли!
То је моје-твоје тело…
Твоја рана је моја рана.
Твоја љубав је моја љубав
И твоја милост и успон и пад…
Боли, зар не? –
сваки покушај раздвајања
оног што у Истини
Једно је…

И како да знам да ли те волим
ако нисмо два?
Јер у коначном, љубав увек значи:
волети неког другог,
од мене одвојеног,
неког ко нисам ја…
…
Толико си у мени
да не могу да те волим
осим онолико и онако
како себе волим.
А ако те понекад, моја љубав боли
– или мислиш да је немам за тебе –
тад сети се:
толико мало тада волим себе…
…
И пошто те у себи носим
као свој животни дах,
љубав која је у одсуству тебе
постала несвесна себе
жели да живи
да расте и да се шири
да прекорачи одвојеност и страх,
да волећи друге
упије и њих у то
несвесно јединство у мени:
у тело љубави наше…

Ако још некога волим
то не значи да не волим те –
већ да са тобом у себи растем,
у радости која обухвата друге
док и они не постану Једно у мени,
у простору који се шири
да прими све
без граница и мере.

Јер пламен љубави живи
само док се шири
– и то је његов знамен –
да гута све већа пространства
других, претварајући их
у Један пламен.

А тај пламен жели
све у себе да прими
јер само када не дели
тај Један пламен живи…

Љубав затворена
у себе – умире и вене.
Јер, њена тајна имена су:
Слобода и Бескрај.

*
П.Шумски
08.11.2011.