12 јун ЧЕКАМ ТЕ…
Где сам? – питаш…
Тамо где се чека
да саму себе сретнеш
да самог себе сретнем
да се затим сретнемо и ми
самопрепознати…
Тамо сам где нема страха
од губитка, јер је све давно
изгубљено и све већ добијено…
Тамо сам где радост
тихо певуши песму слободе…
Тамо те чекам
и тамо те већ срећем –
јер у овом Бескрају
нема места где се све
већ догодило није
и све су приче већ испричане
а само чиста намера срца
води нас ка нашим исходима,
без изузетка…
Тамо те чекам
и тамо те већ срећем
јер у овом Бескрају
нема места
где се можеш скрити
од мене, од љубави…
И може ли га, заиста, бити?
Чекам те на оном месту
где нема извесности,
јер са сваким дахом
сваким дамаром свести
правимо избор
где ћемо бити
и где ћемо се срести…
А оно што видим
у твом оку,
у бескрају твоје дубине,
ниси ти садашња,
већ ти на месту сусрета
већ самопрепозната…
И зато је моја радост бескрајна
јер чекање ме не удаљава
већ Теби и себи приближава…
Ако је сада већ овако,
можемо ли изгубити?
И како?
*
Петар Шумски

No Comments