Страшно је ово доба у коме је Реч постала испразнија од слика...
Како да од свега што нас мучи боли тишти брине...
Сва си од лажних уздаха, осмеха, узвика...
Овде све умире полако једино изречене увреде...
Убијамо још нерођене тренутке размишљањем...
И речи завршавају пут под врелим језиком игуане...
Љубави немам за оне који љубави немају. А баш тада...
Неко ме буди Неко успављује Неко ме воли...
Шест дана смо јурили да би седмог - дахтали у хору: недеља...
Не тражим оно што налазим...
