Желиш ли заувек да живиш у нади да је вечна љубав могућа...
Љубав опија. И што сам био јуче - то више нисам ја. Жедан твоје Љубави гладан твога додира - храним се твојом пути, светлост твоју испијам, у ноћима скривеног месеца. И одеш ли, вољена, моја чежња је бескрајна као и љубав моја - ватра која опија и пали у грудима… О, хоћеш ли се вратити? Хоће ли ме тада...
Кроз тебе ја тражим сред градског сивила своје парче дивљине комадић природе лепоте и мира...