Бунар

04 јун Бунар

Копао сам дубоко
и дошао до извора
чисте воде радости
и угледао своје лице
на бистром огледалу воде…
А неко са површине,
ко воду мога зденца
и чист одраз мога лица
није ни видео, повика:
“Шта си стао? Копај дубље
тај зденац!”
И ја, роб навике слушања
туђих гласова, а не свог,
роб послушности и покоравања –
наставих кроз воду
да копам даље и дубље
уместо да предахнем
и утолим жеђ душе и тела
чистом водом постигнућа…
Радост ни не окусих, заслужену…
Вода се замути,
земља се осу и претвори
воду у муљ…
А ја жедан и уморан
наставих да копам даље
и дубље, кроз муљ и бол,
неутољене жеђи…

*
Петар Шумски