Сва си од лажних уздаха, осмеха, узвика...
Овде све умире полако једино изречене увреде...
Убијамо још нерођене тренутке размишљањем...
И речи завршавају пут под врелим језиком игуане...
Љубави немам за оне који љубави немају. А баш тада...
Неко ме буди Неко успављује Неко ме воли...
Шест дана смо јурили да би седмог - дахтали у хору: недеља...
Не тражим оно што налазим...
Нож патње у своје груди примам. Тело је моје рана раздерана...
Можда потонем сањајући сан од кога се не оздрављује...
