ЕТИДА

15 јун ЕТИДА

Бескрај нетакнутих линија живота.
Могли смо зачети и завршити
било коју од њих.
Али нисмо.
Прах сећања пада по свим негаженим
стазама могућности –
онога што смо могли бити –
али нисмо.
Пртина коју газимо сада
– макар и кружна –
бескрајно је вреднија од свих
царских друмова којима нисмо ишли.
Само на овој пртини
коју затрпава снег времена
пахуљама минута сати и дана,
само у овом безнадежном
– САДА –
ма где
– ОВДЕ –
ми Јесмо.

Сенке сутона
Трагове стопа
Боје у плаво.

*
Петар Шумски
(Антикварница срца, 2009)