15 јун Живети
Спокојно дисати.
Играти на месечини.
Лудовати по шумама.
Ври{тати у ветар.
Потпуно наг чекати аутобус у шпицу
на некој станици.
Страсно љубити.
Волети увек као први пут.
Волети увек као последњи пут.
Волети…
Изговарати Њено име.
Гледати облаке.
Обожавати олују.
Постојати уместо речи: Ја постојим.
Сјурити се низ насип бициклом.
Трчати житним пољем.
Осећати сунце, осећати кишу, осећати студен.
Осећати додир.
Осећати себе.
Осећати Тебе.
Устрчату уз планину.
Хладити ноге у леденом језеру.
Ходати километрима без предаха.
Пливати до изнемоглости.
Веслати до самозаборава.
Газити метар снега-целца.
Спавати под звездама.
Путовати, путовати, путовати…
Из безимене и топле кафане
посматрати кроз прозор вејавицу.
Ложити ватру на огњишту.
Водити љубав у лифту.
Водити љубав на обали реке.
Водити љубав у мору.
Једрити.
Саградити кућицу на дрвету
и у њој водити љубав.
Лутати градским четвртима.
Читати поезију седећи на неком непознатом степеништу.
Умрети од чежње пред Неизрецивим.
Живети!
*
Петар Шумски
Пламен тишине (2006)

No Comments