14 јун ИНДИЈА, МУМБАИ, W. БОРИВАЛИ
Не питај ме ништа о џунглама Индије
– нисам видео ни једну –
само људе, градове и људе
њихову славу и њихову беду.
Не питај ме ништа о храмовима славе
– рушевине давне прошлости неке –
два мршава пса, три мршаве краве
и жене што пишке и каке у јендеке.
Не питај ме ништа о Великој Тишини
– нисам је чуо еонима –
у мени још одјекују трубе у прашини
и кашаљ што се за ваздух отима.
И не питај ме никада за Wест Боривали,
Мумбаи
не питај ме ко су Шри Шри
и Саи…
А ако икад пожелиш да одеш
– Немој –
Одвешћу те у Мумбаи, Wест Боривали
и тада ћеш видети шта значи бити остављен
и изгубљен у метежу
међу рикшама и таксијима
трубама и узвицима
просјацима и изгладнелим псима
садуима и убицама
трговцима бананама и сандалама
зградама без фасада и тротоарима без асфалта
децом без дома и гладним духовима
мушкарцима и женама што пишају крај пута
говнима по улицама и јавним WЦ-има
уличним депонијама и мирисима СВЕГА
појачаним до бескраја
док све у теби вришти и пуца
по свим шавовима…
Ако икад пожелиш да одеш
– Немој –
Не треба ти Мумбаи, Wест Боривали
да би схватио
да већ имаш
сву патњу и срећу Света.
*

No Comments