СУСРЕТ (2)

14 јун СУСРЕТ (2)

Тако ми је жао:
волимо се и када се не разумемо
растемо и док падамо
сударамо се на ливади широкој као свет
говорећи тако: Нема случајности!
Грлимо се и када се одбијемо
као две билијарске кугле:
кратак, силовит сусрет
и свака на своју страну –
до следећег судара
до следећег додира…
Волимо се у сударима наших светова –
а нема судара без бола
и губљења глазуре са површине…

Волимо се чежњом наших душа
гладних додира, нежности, мекоте…
У сваком судару једна љуска спадне
једна краста, један слој коре
крчећи пут до меког језгра
наше изворне доброте.

Као да не знаш да те не волим
први пут…

Тако ми је жао
што смо наш сусрет договорили овако:
неспретно и помало грубо, али мудро
и од нас скривено…
Јер, ко би радосно и свесно
пристао да кроз бол
и гуљење коже ега
стигне до меке сржи Бића
до два анђела бела
пре пада у наша тела?

*
Петар Шумски