ЉУБАВ ОПИЈА

14 јун ЉУБАВ ОПИЈА

Љубав опија.
И што сам био јуче –
то више нисам ја.
Жедан твоје Љубави
гладан твога додира –
храним се твојом пути,
светлост твоју испијам,
у ноћима скривеног месеца.
И одеш ли, вољена,
моја чежња је бескрајна
као и љубав моја –
ватра која опија
и пали у грудима…
О, хоћеш ли се вратити?
Хоће ли ме тада бити?
Или ћу као искра сагорети
у ватри љубавног заноса?

Ти ме к Богу узносиш
а да то више ниси ти
и то више нисам ја –
већ Љубав сама
која се сопственим
пламеном храни
и обнавља…

Одеш ли,
доћи ће друга
да ватру љубави ужива –
неугасиву милост која пали
и Живот Вечни
у срцима разгара.

Стојим сам
лицем у лице
с Вечношћу:
океан љубавне чежње
у недоглед се пружа
пред мојим очима.

*
Петар Шумски
Антикварница срца (2009)