04 јун Тајна
И сунце је сјало
и ветар се вијао
кроз јесен
и кукурузишта
и нешто је пало
на тебе као Дар –
изненада
без речи си стао
и тако остао
тренутака пар…
А ништа се догодило није
и није било ништа
сред тог кукурузишта…
Само ти се снило
између два шушња
у уздаху ветра
да си чуо – Ништа.
Не реци ником
то што си чуо –
јер ни теби није
гласно речено…
Само ти је ветар
шапнуо на уво
оно тајно Нешто
од других скривено.
Та Тајна је
да се чува
нежно и дубоко
у срцу свом је пази
јер кад стигне
до немарног ува
губи на лепоти
дубини и снази.
Пусти нека сија
у теби дубоко,
чувај је од ветра
лакомислених речи
а када од туге
замагли се око –
ти се сети Тајне
која тугу лечи.
И сунце је сјало
и ветар се вијао
кроз јесен
и кукурузишта
и нешто је пало
на тебе као Дар –
изненада
без речи си стао
и тако остао
тренутака пар…
*
Петар Шумски
Антикварница срца (2009)

No Comments