Морнар

04 јун Морнар

Морнару који није
изневерио море…
*

Очију плавих од мора
светлих од сунца
и белих од соли,
очију зелених од чежње
за копном
он плови, плови…

Сањалачког срца
пуног даљина
и сећања на жену
која га негде чека,
срца разапетог
на крсту јужних мора,
душе опчињене
мантром Океана
Он плови, плови…

Са јатима риба
он плови…
Са јатима разиграних делфина
он плови…
Са напевима грбавих китова
он плови…
Са крицима галебова, албатроса, корморана
он плови…
Са уздасима неба и мора
он плови…
Са моћним струјама
он плови…
Са тропским тишинама и олујама
он плови…
Са облацима на хоризонту
он плови…
Са облацима успомена
он плови…
Са сунцем које тоне и израња
он плови…
Са месечевим менама
он плови…
Са жегама и леденим бреговима
он плови…
Са земљама скривеним иза хоризонта
он плови…
Са истим непознатим сутра
он плови…
Са звезданим јатима
он плови…
и мирисима алги и бескраја
он плови…

Све даље и даље
у сусрет извесности
он плови:
плаве пустиње гутају љуске,
гутају људе –
али нешто у њему
толико пространим,
толико дубоким чине –
да се у њега уливају све пучине
и нестају без трага…

Очију плавих од мора
светлих од сунца
и белих од соли,
очију зелених од чежње
за копном
он плови, плови…

*

Петар Шумски
Пламен тишине (2006)