Ја памтим говор тишине
и ветра у крилима птица
и снивам шапатом сунца
и одјеком камених литица…
Ја дишем мирисе земље
трава и другог биља
и испијам чист нектар
лаванде, босиљка, смиља…
И као да одлазио нисам
сред Природе безгласно стојим
без снаге да учиним покрет
дамаре среће бројим
дишем и тако постојим.
*
Петар Шумски
Пламен тишине /Ружа срца (2006/2012)
No Comments