Жак Превер : ИЗГУБЉЕНО ВРЕМЕ

Жак Превер : ИЗГУБЉЕНО ВРЕМЕ

Испред врата фабрике
радник се нагло зауставља
лепо време повукло га је за капут
и како се окренуо
он гледа у сунце
сасвим црвено сасвим округло
и насмејано на оловном небу.
Радник му намигује
баш сасвим присно:
Чујеш ли друже сунце
зар не налазиш
да је заиста глупо
да се овакав дан
жртвује
послодавцу?

* * *

Подели
No Comments

Post A Comment

error: Content is protected !!