04 јун Сенка (2)
Стави маглу и дим
између два огледала
и она ће одражавати само маглу
једно за друго невидљива,
свесна магле између њих
али не и себе самих
и другога.
Опијени вином страха
омамљени вером у нестварно
замагљених погледа
само маглу видимо
онога што нисмо –
вео илузије натопљен страхом
који наша стварна лица скрива
од нас самих и другога…
Пригрлили смо сенку облака.
Још трен раније,
Сунце је било Истина
која нас је нежно грејала.
Довољна је сенка облака
да се студ у кости увуче
и натера нас да свако
своју јакну заштите навуче…
И док облак пролази,
Сунце закљањајући,
дрхтимо у облак верујући,
не верујући у Стварност
Сунца иза облака.
Илузија таме и хладноће тако је јака!
Наши умови, на илузију свикнути
ту илузију грле – свим чулима.
No Comments