24 јун Руми: ЗЕЛЕНИ КЛАСОВИ
Дуго потраја суша. Усеви пропадоше.
Лишће винове лозе сво поцрне.
Људи су дахтали и скапавли као рибе
избачене на обалу и остављене на њој.
Само један човек није престајао да се смеје.
Група људи му је пришла и упитала га:
„Зар ти немаш саосећања за пострадале?“
Он им одговори: „За ваше очи ово је суша.
За мене, то је израз Божјег радовања.
Свугде у овој пустињи ја видим зелено жито
нарасло до струка, бескрајно пространство
препуно малдих класова зеленијих од празилука.
Пружам руку да их додирнем.
Како не бих?
Ви и ваши пријатељи сте налик фараону
док се тако давите у Црвеном мору властите крви.
Спријатељите се са Мојсијем и видећете другачију речну воду.“
Када мислите да је ваш отац крив за неку неправду,
лице му изгледа окрутно. Јосиф је својој љубоморној браћи
изгледао опасно. Кад склопиш мир са својим оцем,
он ће ти деловати помирљиво и приступачно. Цео свет је
калуп за истину.
Када се човек не осећа захвалним за то,
ликови му изгледају онако како се он осећа.
Одражавају његову љутњу, похлепу и његов страх.
Склопи мир са васионом. Радуј се с њом.
Она ће се претворити у злато. Ускрснуће
ће одмах наступити. Сваког часа
нова лепота.
И никада ни трунке досаде!
Уместо ње, овај моћни, надирући шум
небројених извора у твојим ушима.
Гране дрвећа помераће се као људи у плесу,
који наједном знају шта је то мистични живот.
Лишће пуцкета прстима као да слуша музику.
И слуша! Комадић огледала блиста
испод филцаног прекривача. Помиwсли како ће оно изгледати
када се читаво покаже на отвореном, при сунчевој светлости!
Има неких тајни о којима ти не говорим
јер свуда влада страшна сумњичавост, и много је оних
који кажу: „То што ти оглашаваш можда је тачно
за будућност, али није у овом тренутку.“
Међутим, тај израз универзалне истине који ја видим
каже: Ово није пресказање. Ово је овде
овог часа, готовина у руци!
То ме подсећа на Узејрове синове,
који беху напољу, на друму у потрази за оцем.
Остарили су, а њихов се отац чудесно подмладио!
Срели су га и запитали: „Опростите, господине,
Да ли сте можда видели Узејра? Чули смо да се очекује
да данас прође овим путем.“
„Да“, рече Узејр, „он је одмах иза мене.“
Један од синова одврати: „То је одлична вест!“
Други је пао на земљу.
Препознао је оца.
„Шта ти значи то – вест?! Ми се већ налазимо
у дивоти његовог присуства.“
За ваше умове постоји нешто као вест,
док се за душевно знање то већ
увелико дешава.
За сумњичавце, то је мука.
За вернике – јеванђеље.
За љубавника и визионара,
то се управо живи, то се проживљава!
Правила верности само су
врата и вратар.
Она спречавају да присуство буде прекинуто.
Бити без вере је као спољна страна љуске воћа.
Сува је и горка зато што је окренута од средишта.
Бити веран је као унутрашња страна љуске,
влажна и слатка. Али љускама је место
у ватри. Права унутрашњост је са оне стране „слатког“
и „горког“. Она је порекло пријатности и дивоте.
Ово се не може исказати. Утапам се, урањам!
Враћај се назад! И пусти ме да створим пут кроз воду
попут Мојсија. Још ово ћу рећи,
а остало нека остане неоткривено:
Твоје мишљење је сво у фрагментима, попут парчића злата
разбацаних по многим стварима. Мораш да их састружеш
и сакупиш, да би краљевски жиг могао да буде
утиснут у тебе.
Сакупи се, и бићеш чаробан као Самарканд
са својим главним тргом, или Дамаск. Зрно по зрно,
прикупи своје делове. Бићеш неупоредиво лепши
од обичног новчића. Бићеш пехар
Са краљевим гравирама по целој спољашњости.
За тебе ће Пријатељ постати хлеб и изворска вода,
лучоноша и помагач, твоја омиљена посластица
и чаша вина. Сједињење са Њиме
је милост. Скупи комадиће,
да бих могао да ти покажем шта јесте.
То је оно чему говор служи,
да нам помогне да будемо Једно. Многострукост
значи имати шездесет различитих осећања,
а Једно је мир, и тишина.
Знам да бих морао да будем нечујан,
али узбуђење због тога стално ми отвара
уста, баш као и кијање или зевање.
Мухамед каже: Молим опроштај седамдесет пута на дан,
и ја то исто чиним. Опрости ми. Опрости што толико говорим.
Али начин на који Бог чини мистерије очигледним
подстиче бујицу речи у мени и не да јој да се заустави.
Спавач спава док му се постељина натапа
речном водом. Сања како трчи наоколо
тражећи воду и упирући прстом у фатаморгане:
„Вода! Тамо! Ено је!“ И управо то Тамо!
држи га уснулим. У будућности, у даљини –
то су илузије. Окуси Божје овде и сада.
Та жеђ је сада твој највернији компас;
доста је било оног бактања напред-назад.
Опширност скапава и бива положена у гроб.
Али не и ова задубљена радост.
Научно знање је вртоглавица,
изнемогла гласовитост.
Слушање је боље.
Бити учитељ је облик жеље,
бљесак муње. Можеш ли да се одвезеш до Вахша,
далеко уз реку Оксус, на трагу муње?
Муње није оријентир.
Она само каже облацима да заплачу.
Отплачи мало. Бљесак муње јавља се у нашим умовима
да бисмо заплакали и чезнули за својим збиљским животом.
Ум детета каже: „Треба да идем у школу.“
Али тај ум није способан самог себе да подучи.
Болесников ум каже: „Иди лекару“,
али пацијент од тога не оздрављује.
Неки ђаволи су се пришуњали надомак Раја
у настојању да дознају тајне, када се зачу глас:
„Одлазите одавде. Идите у свет. Слушајте
пророке!“ Уђи у кућу кроз врата.
Пут није дугачак. Тиси шупља трска,
али поново можеш постати шећерна,
ако будеш слушао путовођу.
Када је мало блата било узето са отиска копита
Гавриловог коња и бачено у златно теле,
теле је замукало! Ето шта путовођа може да учини
за тебе. Он може да те оживи.
Путовођа ће свући своју соколску кукуљицу.
Љубав је соколар, твој краљ.
Нека те он издресира. Никад не реци, нити помисли:
„Ја сам бољи од… било кога.“
То је оно што је Сотона помислио.
Спавај у спокојној, мирној хладовини духовног дрвета,
и нкада не помаљај главу из тог зеленила.
*
(Из збирке: Џелалудин Руми: ЈЕДИНО СВЕ,
препев: Александар Ђусић и Александар Љубиша, Бгд.2007.)
No Comments