24 јун Руми: О ПРЕПЛЕТЕНОСТИ
„Пут је препун истинског жртвовања.
Шипражје које закрчује стазу је било шта
што те спречава у томе, сваки страх да можеш
да будеш разбијен у парампарчад као боца.
Овај пут изискује храброст и издржљивост,
а ипак је препун отисака ногу! Ко су
ти сапутници? Они су пречаге
на твојим мердевинама. Искористи их!
У друштву ти се напредовање убрзава.
Можеш бити срећан што се уопште крећеш,
али са другима ћеш стићи даље и брже.
Човек који сам безбрижно одлази
до царинарнице да плати царину,
ићи ће још лакшег срца
када су пријатељи са њим.
Сваки пророк тражио је себи сродне.
Нема користи од зида који сам стоји,
али саставите три или четири зида
и они ће подупирати кров и очувати
жито сувим и здравим.
Када се мастило удружи са налив-пером, дотад празан папир
може нешто да саопшти. Рогози и трске морају да буду
уплетени да би били употребљиви као асура. Да нису
преплетени, ветар би их одувао.
Исто тако, Бог је удружио
створења у парове, и доделио им друговање.“
Овако су птичар и птица резоновали
о пустињачком живљењу и исламу.
То је дуготрајна дискусија.
Хусаме, скрати њихову расправу.
Учини Месневију хитријим и мање гломазним.
Жустри звуци више годе срцу.
*
Хвала Једном у Румију, теби и мени: Оном који оставља трагове на сваком кораку (ове) кружне стазе ка Себи: као Онај који је отишао и Онај који се враћа, као Песник и Читалац, Онај који заборавља и Онај који се сећа, Онај који губи, тражи и напокон налази…
No Comments