24 јун Руми : ГДЕ СВЕ ЈЕ МУЗИКА (1)
Настави да ходаш, мада нема места на које би стигао.
Не покушавај погледом да продреш у крајње даљине.
То није за људска бића. Крећи се у границама,
али не оним на које те присиљава срах.
* * *
Ходај ка извору.
Обрћи се као што се земља и месец
обрћу око оног што воле.
Свему што кружи порекло је у средишту.
* * *
Нема потпуније љубави од оне без објекта ,
нема рада који више испуњава од оног без сврхе.
Када би се могао манути подвала и довитљивости,
била би то најдовитљивија подвала!
* * *
Неких ноћи остани будна до зоре,
као што Месец то чини ради Сунца.
Буди ведро воде које се подиже кроз тмину бунара,
напоље – у светлост.
* * *
Тако сам ситан да ме се једва може видети.
Како ова огромна љубав може да стане у мене?
Погледај своје очи. Мале су,
али виде изванредно велике ствари.
* * *
Нешто нам шири крила. Нешто
чини да нестану чамотиња и бол.
Неко пуни пехар испред нас.
Осећамо укус саме светости.
* * *
Устајем, и ово моје ја
претвара се у стотину мене.
Кажу да кружим око тебе.
Којешта. Кружим око себе.
* * *
Живео сам на ивици лудила
желећи да сазнам разлоге,
стално куцао на врата. А кад се отворише,
испостави се да сам куцао изнутра!
* * *
Истинска величина долази с махнитошћу –
доле светац у заносу, одозго научник.
Свако ко открије љубав
испод бола и несреће
ишчезава у празнини
са хиљаду нових маски.
* * *
Играј, кад си начисто разбијен.
Играј, ако си подерао завој.
Играј усред битке
Играј у својој крви.
Играј, кад си савршено слободан.
*
No Comments