24 јун Руми : ЕТО ТЕ
Ти си унутар сваке доброте. Кад се болесник
осећа боље, то си ти,
а исто си тако и почетак болести. Ти си изненадан,
језив врисак. Неки проблеми захтевају
да потражимо помоћ. Када куцамо на врата неког
незнанца, ти нас ту посла. Нико се не одазива.
То си ти! Кад се чини да је рад нужан, ти си
склад у покретима радника.
Ти си оно што је терен, играчи,
лопта, посматрачи. Неко тврди да
има доказе да не постојиш.
Ти си онај који наводи доказе
И сами докази. Ти си у силном
страху душе, у сваком истинском
ужитку, у свакој опакој свирепости.
Неко нешто воли, неко то исто мрзи.
Ето те. Све што било ко
жели или не: власт, неправда,
имовина, све то извире из тебе, то је
рукопис који проучавамо. Тело, душа, сенка.
Било то несмотрено или промишљено,
ти си оно што радимо. Глупо је тражити од тебе
опроштај. Ти си у покајању
и у греху! Чудо разних драгуља,
ахата, смарагда. То какви смо током дана,
а онда ноћу, ти си та расположења и
чисто саосећање које имамо једни према
другима. Сваки логор има шатор
у којем се налази вођа, као и широки покров
истине Твог царског шатора изнад.
*
ОД ТЕБЕ, А ВАН ТЕБЕ
Ми смо свирале, а ова музика у нама од тебе потиче;
планине смо, а овај одјек у нама од тебе потиче.
Ми смо шаховске фигуре увучене у игру победе и пораза,
а наше победе и порази од тебе долазе. О, ти, у свему мио!
Ко смо ми, душо наших душа,
да бисмо и даље били ван тебе?
Ми и наши животи заправо не постојимо;
ти си свеукупно Биће што даје маха пролазном и трошном.
Сви смо ми лавови, али лавови на барјаку,
што ветром гоњени стално напред јуре.
Њихов јуриш је видљив, а ветар није:
нека нас то невидљиво не изневери и не остави!
Ветар који нас покреће и наше битисање твој су дар;
читаво наше постојање ти ствараш, ти га рађаш.
*
Небески јахач мину;
ваздухом се прашина диже.
Он прође, али прашина што за њим оста
још увек тамо лебди.
Ти само напред гледај ,
не зури ни десно ни лево.
Његова прашина јесте овде, но он
је у Бескрају.
*
Годинама сам, подражавајући друге,
покушавао да спознам себе,
а у себи нисам могао да одлучим шта да радим.
Ништа нисам видео, али зачух како ме неко
зове по имену. Тада изађох напоље.
*
Руми (1207-1273): из збирке „Пламена чесма“
No Comments