Pablo Neruda: ODA SVETLOSTI

24 jun Pablo Neruda: ODA SVETLOSTI

Oliuja je ostavila
borove igle na travi
i sunce u repu vetra.
Ustremljeno plavetnilo
ispunjava svet.

O, svetli dane,
plode prostora,
moje telo je pehar
u koji svetlost i vazduh
padaju slapom.
Dodirujem
morsku vodu.
Ukus zelene vatre,
poljupca gorkog i dugog
imaju talasi
današnjeg dana.
Predu zlatnu nit
cvrčci
u zvonkoj visini.
Usne života
ljube moje usne.
Živim,
volim
i voljen sam.
Prihvatam
u svoje biće sve što postoji.
Sedim u kamenu
u kome sviraju
vode i slogovi
šume,
plašljiva svetlost
što dolazi
da me poseti.
Dodirujem
kedrovo deblo
čije mi bore govore
o vremenu
i o zemlji.
Hodam,
idem sa rekama,
pevajući sa rekama,
širok, prozračan i svež
u novom danu
i prihvatam ga,
osećam kako
se uvlači
u moje grudi,
gleda mojim očima.

Ja sam
dan,
ja
svetlost.
Zato imam
jutarnje dužnosti,
podnevne poslove.
Moram
da idem
sa vodom i vetrom,
otvaram prozore,
obaram vrata,
rušim zidove,
osvetljavam ćoškove.
Ne mogu
da ostanem sedeći.
Do viđenja.
Sutra
se vidimo.
Danas moram
mnoge bitke da dobijem.
Danas moram mnoge senke
da ranim i dokusurim.

Danas ne mogu
da budem sa tobom, moram
da ispunim svoju dužnost
svetlosti:
idem tamo-amo ulicama,
po kućama i ljudima
uništavajući
mrak. Moram
da se razdelim
dok svuda ne bude dan,
dokle god svuda ne bude
svetlost i radost na zemlji.

*

ODA SREĆNOM DANU

Ovog puta me pustite
da budem srećan,
ništa se nije desilo nikom,
sve što se dešava
to je da sam srećan
sa sve četiri strane
srca, kad hodam,
spavam ili pišem.
Šta da vam radim,
srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše
na livadama,
osećam kožu kao cerovu koru
i dole nadu,
gore ptice,
more kao kopču
na svome pojasu,
od hleba i kamena
stvorenu zemlju
vazduh raspevan
kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku,
pesak si,
pevaš i pesma si,
svet je
danas moja duša,
pesma i pesak
svet su
danas tvoja usta
pusti me
da u tvojim usnama i pesku
budem srećan,
srećan što dišem
i što ti dišeš,
srećan što dodirujem
tvoje koleno
i tad mi se čini da sam dirnuo
azurnu kožu neba
i njenu svežinu.

Danas me pustite
samog
da budem srećan,
sa svima ili bez ikog,
srećan
sa pašom
i peskom,
srećan sa vazduhom i zemljom,
srećan s tobom, s tvojim usnama
srećan.

*