O poeziji

Pesma je govor duše, jezik i molitva srca.

Pesme su same svoji autori. Kroz pesmu Istina pokušava da postane vidljiva, da se objavi čoveku i svetu. Kada neka pesma hoće da se rodi, da se ispolji, ona potraži i pronađe odgovarajući kanal, um pesnika koji će je artikulisati, prevesti u reči, i tako doneti u svet. U interferenciji pojedinačnog uma i beskrajnog Polja Svesti čiji je polje misli (ideja) samo jedan deo, nastaje sve što se rečima može izraziti. I naravno, ne samo rečima. Sve slike žele da budu naslikane, sve kuće sagrađene, sve mogućnosti iz polja beskonačnih mogućnosti ostvarene. Celokupna kreacija izražava se kroz nas. Naša iskustva, naše individualne nečistoće i nesavršenosti – daju boju tom izrazu. Čisti kanali, pročišćeni umovi, odražavaju čistu svetlost Izvora, jasnu svetlost Stvarnosti. Uz pomoć Izvora, na nama je da kristal uma učinimo čistim, prozračnim.

Kada je um spreman, mesto i trenutak u saglasju, misao silazi, pesma se rađa. To nazivamo nadahnućem. Nešto nas nadahnjuje i reči nam udahnjuje. To nešto diše kroz naš um, misli kroz nas, izražava se kroz nas. Pesma je igra energija: čoveka, vremena, mesta i Neizrecivog.

Šta je starije: pesnik ili pesma? Duša je starija. Pesma stvara pesnika, dopuštajući mu da je artikuliše. Pesnik stvara pesmu dopuštajući joj da kroz njega izađe u Svet.

Postoji li pesnik pre no što napiše pesmu? I da i ne. Ne u svetu, da u Večnosti kao nemanifestovan. Postoji li pesma pre no što pesnik da svoj pristanak? I da i ne. Ne u svetu, da u Večnosti kao neispoljena. U Večnosti sve oduvek postoji. Ali pesma i pesnik u Svetu ne postoje jedno bez drugog.

Pesme i mi potičemo sa istog Izvora – izvora svekolike Stvarnosti. Pesme su oblik prepoznavanja tog Izvora. Mi se kroz pesmu ogledamo u vodi Izvora. Izvor se kroz pesmu ogleda u nama. Isti je potpis i ispod pesme i ispod uma koji tu pesmu artikuliše, donosi u svet. Od istog roditelja, svoji preci i potomci, pesme i mi se prožimamo u igri ispoljavanja Tvorca. Dva aspekta iste Stvarnosti, dve struje iste vode, vode sa istog Izvora. Pesma traži pesnika, pesnik traži pesmu. Pronalaze se u trenutku nadahnuća. A ispod pesnika i pesme, njihove igre traženja i nalaženja – stoji potpis Tvorca.

Sva voda u potoku potiče od izvora. Ali sva voda potoka obuhvata i izvor. Voda je sadržana u izvoru, izvor je sadržan u vodi.

Sva je voda od Izvora

i Izvor je u svoj vodi.

Voda traži da se rodi

Izvor želi da je rodi.

Pripada li voda Izvoru

ili izvor pripada Vodi?

Ako je u početku bila Reč, čovek je jedan od dijalekata, a pesme su reči Izgovorenog, reči Čovečije kroz koje još odjekuje snaga prve Reči. Pesma je neizrođen govor.

*

Petar Šumski
(iz zbirke: „Plamen tišine“)