24 jul Na svakoj zastavi je njeno ime…
Čujem je u hujanju vetra
osećam je u mirisu mora
dopire sa planinskih visova i dolja
leti s krikom ptice sa najviših gora
odjekuje iz šuma i polja…
Čujem je u urliku zveri
u pesmama poraženih i pobednika
njome se vreme “pre i posle” meri
njome se ovenčavaju grobovi ratnika…
Njeno je ime na svakoj zastavi
u svakoj himni i zakletvi
i jedina je ljubav od koje čovek
ne može da se rastavi –
jer Ona je miris i ukus Ljubavi…
Njena pesma dopire
sa ratišta i grobova
odjekuje sa prozora i krovova
plamti u pesmama robova
iz srca divljine i sa gradskih oboda
iz jeke kamena i žubora voda…
Odasvud se čuje
Njeno sveto ime:
S L O B O D A!
Sloboda ti je data
i pripada tebi
možeš da je oduzmeš
jedino sam sebi…
Sloboda je tvoj život
a tamničar – strah
koji vatru Istine
pretvara u prah!
Iz Slobode si rođen
i kad misliš da si deo
Sloboda ti pokaže
da si i tad ceo!
Sloboda je slobodna
od svih lažnih granica
za nju postoji prva
ali ne i zadnja stanica…
Jednom kada krene –
nigde ne zastaje
jer kad ona stane –
tad i život staje.
Sloboda je u krvi
Sloboda je u dahu
u tvom je rođenju
i u zemnom prahu…
Sloboda je plamen
što gori do kraja…
Ona je tvoj znamen
sa mirisom – Bezkraja.
Šta je još Sloboda?
To je tvoje vino
tvoj hleb i voda…
To je tvoja pričest
u dane ljutog posta
to je hleb života
koga nikad – dosta…
*
Petar Šumski
12.07.2019.
No Comments