На свакој застави је њено име…

На свакој застави је њено име…

Чујем је у хујању ветра
осећам је у мирису мора
допире са планинских висова и доља
лети с криком птице са највиших гора
одјекује из шума и поља…

Чујем је у урлику звери
у песмама поражених и победника
њоме се време “пре и после” мери
њоме се овенчавају гробови ратника…

Њено је име на свакој застави
у свакој химни и заклетви
и једина је љубав од које човек
не може да се растави –
јер Она је мирис и укус Љубави…

Њена песма допире
са ратишта и гробова
одјекује са прозора и кровова
пламти у песмама робова
из срца дивљине и са градских обода
из јеке камена и жубора вода…

Одасвуд се чује
Њено свето име:
С Л О Б О Д А!

Слобода ти је дата
и припада теби
можеш да је одузмеш
једино сам себи…

Слобода је твој живот
а тамничар – страх
који ватру Истине
претвара у прах!

Из Слободе си рођен
и кад мислиш да си део
Слобода ти покаже
да си и тад цео!

Слобода је слободна
од свих лажних граница
за њу постоји прва
али не и задња станица…

Једном када крене –
нигде не застаје
јер кад она стане –
тад и живот стаје.

Слобода је у крви
Слобода је у даху
у твом је рођењу
и у земном праху…

Слобода је пламен
што гори до краја…
Она је твој знамен
са мирисом – Безкраја.

Шта је још Слобода?
То је твоје вино
твој хлеб и вода…

То је твоја причест
у дане љутог поста
то је хлеб живота
кога никад – доста…

*

Петар Шумски

12.07.2019.

Подели
No Comments

Post A Comment

error: Content is protected !!